E-commerce – Trgovci nisu svesni rizika (1. deo)

Dozvolite mi da podelim svoje iskustvo sa svakim ko je već započeo ili se sprema da započne biznis na internetu – kada e-commerce preduzetniku kažete da spada u visokorizične trgovce i da je njegov/njen biznis rizičan, oni se uvek iznenade.

Nedavno sam učestvovao u panel diskusiji u vezi e-commerce usluge u Srbiji na temu “Platne kartice i naplata na internetu” koja se održala na konferenciji E-Trgovina na Paliću, Srbija. Kolega iz konkurentske banke i moja malenkost, u svojstvu panelista, pokušali smo da prenesemo auditorijumu svoja iskustva u radu sa domaćim kompanijama koje započinju internet poslovanje. Tokom panela jedan od komentara bio je “da su bankari uobraženi” i da “ne misle na potrebe privrede i trgovaca”. Možda je nekome panel ostavio takav utisak, ali da li su ti isti trgovci svesni svih svojih potreba? Šta je sa rizicima posla i koje su potrebe trgovaca da umanje te rizike?

Mogu reći da imam sreće što sam dugo godina pre dolaska u banku, u kojoj trenutno vodim prodaju i razvoj e-commerce usluge, radio u toj istoj industriji i vodio upravo internet biznis. Iako smo tada, kao internet kompanija, sproveli veoma mnogo inovacija u polju biznis razvoja, uvodili nove usluge i implementirali aktuelne bezbednosne tehnologije, kada je u Srbiji internet poslovanje za velike trgovinske kompanije bilo još nepoznanica, shvatio sam tek po dolasku u banku da poznajem tek manji deo e-commerce biznisa. Banka u kojoj radim poseduje licencu za tzv internet acquiring (prev. prihvat platnih kartica na internetu) i pružila mi je bazu za sticanje ogromnog iskustva u pokretanju i vođenju internet biznisa. Jedna od najbitnijih stvari za pokretanje istog, a govorim iz ugla privrednika, a ne zapolenog u banci, je sagledavanje svih rizika i inkluzija istih u biznis plan. Zadržaću se ovog puta samo na rizicima kartičnog poslovanja obzirom na ekspertizu iz te oblasti.

Neverovatno je koliko često e-commerce preduzetnici (u daljem tekstu trgovci – termin trgovac koristi se za svaku kompaniju koja prodaje robu/uslugu preko interenta) bilo koje veličine, od malih firmi sa nekoliko zaposlenih do veoma velikih renomiranih firmi, šalju email zahteve za e-commerce uslugom čak i bez identifikacije (npr ko šalje zahtev, u ime koje firme, itd), a kamoli sa opisom poslovnog modela za koji se zahteva usluga. Procedura nalaže da pitamo za opis poslovnog modela i to u najkraćim mogućim crtama, samo par rečenica. Na osnovu iskustva vrlo lako može da se definiše model i prepoznaju rizici. Kada te rizike prezentujemo trgovcima, u neverovatnih 100% slučajeva uspostavi se da o tome nisu ni razmišljali. Kao što na početku ovog teksta stoji – potpuno su iznenađeni time da im je biznis okarakterisan kao rizičan.

Kraj 1. dela

Posted in: