E-commerce – Trgovci nisu svesni rizika (2. deo)

Koji to rizici utiču na trgovinu na internetu? Podsetimo se, govorimo o prihvatu platnih kartica, kao što je navedeno u prethodnom članku, sa napomenom da se ista logika može primeniti na sve sfere elektronskog poslovanja.

Vrste rizika u internet poslovanju

Prosto je neverovatno da bilo ko danas, u 2014. godini, nije čuo da se na internetu dešavaju zloupotrebe a neretko poznaje nekoga ko je bio žrtva prevare. Mediji posebnu pažnju posvećuju zloupotrebama platnih kartica. Kako se to odražava na plaćanje na internetu? Jednostavno, kao što u pekari neko pokuša da plati sa falsifikovanom novčanicom od hiljadu dinara, na internet prodavnici neko može da pokuša koristiti “kradene” kartice. Ako ste kupac, umesto mobilnog telefona, trgovac prevarant vam može poslati ciglu, ili može da ne pošalje ništa. Obzirom da nam je tema vezana za internet preduzetništvo, fokusiraćemo se na rizike povezane sa internet trgovcima.

Sve rizike koji se pojavljuju u internet poslovanju možemo podvesti pod tri osnovne kategorije:

  1. Rizici vezani za usklađenost poslovanja sa pravnom regulativom
  2. Reputacioni rizici
  3. Finansijski rizici

Pokušaću da kroz nekoliko primera ilustrujem kako svaki internet trgovac može da svoj biznis ojača i osigura. Neretko trgovci, primenjujući ovakvu evaluaciju svog poslovnog modela, dolaze do odličnih rešenja jer na kraju – trgovci najbolje poznaju svoj biznis. U nekim situacijama se desi da optimizuju svoje poslovanje i sebe poštede brojnih neprilika i nelagodnosti.

Regulatorni rizici tiču se obaveze trgovaca da poštuju lokalne i primenjene međunarodne zakone, kao i regulativu kartičarskih organizacija (Visa, MasterCard, Dina). U regulatorne rizike svrstavamo usklađenost poslovanja sa lokalnom zakonskom regulativom, kao možda najznačajniji aspekt uticaja regulative. Kao primere mogu navesti zabranu prodaje određenih sadržaja na internetu: droga, oružje, radioaktivni materijal, i drugo, ili organizovanje piramidalnih struktura prodaje. Zabranjeno je prodavati robu koja krši intelektualna prava i svojinu, odnosno kopije registrovanih i zaštićenih brendova. Drugim rečima, ne možete prodavati Abibas patike i Luis Vitone torbe. U Srbiji je i dalje neregulisana oblast oko organizovanja igara na sreću preko interneta. U trenutku pisanja ovog članka traje proces poistovećivanja prodaje elektronskih cigareta preko interneta sa prodajom klasičnih cigareta koja u većini zemalja nije dozvoljena. Ovakvi i slični primeri utiču na poziciju brenda kartičarskih organizacija pa one donose određena globalna i/ili lokalna pravila jer ne žele nezadovoljne korisnike kartica.

Reputacioni rizici mogu značajno uticati na biznis, a u ekstremnim situacijama i zatvoriti ga. U današnje vreme, kada socijalne mreže prožimaju svaku poru društva, loše vesti se šire brže nego ikada. Veliki uticaj na poslovni model može imati sam proizvod ili njegov kvalitet u vremenu kada se zaštiti zdravlja i životne okoline pridaje sve veći značaj.

Pored izbora proizvoda i prodajne strategije, potrebno je pripremiti i adekvatan odgovor na negativan publicitet.

Sećate li se avio kompanije iz 2009. koja nije htela da pruži nadoknadu nezadovoljnom putniku. U pitanju je bila polomljena gitara pri istovaru, za koju avio kompanija nije htela da prizna odgovornost. Na današnji dan Video koji je snimio vlasnik gitare ima preko 14 miliona pregleda i čitavu medijsku pozadinu iza tog događaja.

Zamislite da se vaša firma provlači kroz medije, a u pitanju je npr. proizvod za decu za koji je utvrđeno da je možda kancerogen.

Da li mislite da bi prodaja elektronskih cigareta preko interneta kroz piramidalnu prodaju bio u Srbiji dobar biznis model?

Da li je možda preprodaja antivirusnog softvera nepoznate kompanije koja radi preko off-shore zona šansa za posredničku proviziju bez mnogo muke?

Ovde smo se već dotakli finansijskog rizika. Verovali ili ne, ali na vašem web sajtu neko može platiti „ukradenom“ platnom karticom (pre rečeno ukradenim podacima sa platne kartice). Nažalost u najvećem broju slučajeva će biti odgovoran trgovac. To znači da trgovac može ostati i bez robe i bez novca. Pravi korisnik kartice će pokrenuti reklamaciju kod svoje banke (banke koja je izdala karticu) i kroz reklamacioni postupak će tražiti povraćaj novca od trgovca. Ne postoji lokalna regulativa koja će zaštititi trgovca od povraćaja novca.

Veliki broj zloupotreba kartica na jednom e-commerce sajtu neće ostati nezapažen od strane kartičarskih organizacija pa će trgovac dospeti na listu za praćenje, a nakon dva uzastopna meseca probijanja dozvoljene granice (za region je propisana granica od nekoliko procenata ukupnog prometa po sajtu) banka će biti u obavezi da sa trgovcem raskine ugovor. U slučaju težih prekršaja trgovac može dospeti na crne liste što će mu onemogućiti prihvat platnih kartica za e-commerce usluge u bilo kojoj zemlji. Niko ne želi rizik u svom dvorištu, a na krhkim, tržištima u razvoju kao što je srpsko internet tržište, situacija se lako izmakne kontroli.

Pri analizi poslovnog modela potrebno je da trgovci sagledaju sve rizike, a osim iz svog ugla potrebno je da ih sagledaju i iz ugla zakonodavca, iz ugla kartičarske organizacije (Visa, MasterCard, itd), iz ugla banke i iz ugla korisnika platne kartice.

Kraj 2. dela

Posted in: